22-VIII-1974.: Опет на гомили

22. у Београду, предао документа на Академију. Навратио и до ЕТФ да видим кад је тамо пријемни, преклапа се, не вреди, исто је другог септембра.

До тамо ми је сапутник био неки сиријски студент, слаб са енглеским а и нешто натуца француски, значи сити смо се изразговарали. У повратку, седим на степеницама (споредним, па нема гужве) код железничке, клопам нешто и чекам свој бус, читам Уликса. Тип до мене примети да читам на енглеском, па заподене разговор.

- си ти Енглез?

- у Лондону живим, али сам Ирац

- то је већ боље

- знам.

Поподне узео кола и кренуо до Кида и Ечија да видим шта су ми донели из Италије. Тј овај други знам да ми је донео неке фармерке, преуске, не могу да уђем, него до овог другог да видим је ли оправио грамофон. Нисам стигао до краја улице, кад неки бели мерцедес крене да ме претиче и таман у себи почнем да псујем кретена гастарбајтерског, нема 50м до раскрснице и ту ме претиче, кад унутра спазим прво Вецу, па Снецу, па Лајну и на крају и Рудолфа. Испоздрављали се и бог зна како, па ишли за мном скроз до тамо да обиђем ову двојицу и покупим своју јакну, па онда сви заједно до ње, ал' је нисмо затекли. Оставим јој поруку да дође до мене, а ми се покупимо.

Шта је донео - албум "Ретке птице", "Паклену поморанџу".

Рудолф је прво свратио у Загреб и покупио Лајну. Његова стара мечка је лане уредно стигла кући, али није прошла технички, па је наследио од ћалета следећу, бар десет година млађу, много лепшу и озбиљнију. Као и прошли пут, донео је нешто албума да пуштамо док је ту, или би их и продао. Нисам био при лови, али Џенк јесте па је и пазарио. Осим "Ретке птице", "Ин-а-гада-да-вида", нешто Пинк Флојда, не сећам се даље. Папири од Практике су се још вукли. Занимљиво, увозник је "Cineoptik", са ц уместо к или с, изговарало се синеоптик. Дућан где смо касније купили боље повећало је "Синефото" (Cinephoto) у Кнез Михајловој, тамо су бар знали тај француски или који већ.

Догађаји су се убрзано низали, те се мој дневник ту завршио, нисам више постизао да пратим. Последње што сам записао је "убрзо је наишла па смо ми вечерали а они отишли код Миливоја, и онда отишли прво до Кантине, али је мјузик била врло бљутава" и даље се звижди (в. Кућни), не знам шта је било потом, чак ни да ли смо ушли или отишли даље. У глави ми је збрка, где смо све били. Сад већ чувено "зашто вино не хладан" је одвалио Рудолф у Трпези, уз чуђење да је још увек бело (still white), што и пише на етикети. Срећа па смо га ухватили пре него што је променило боју. Слађа је била за столом. Веца и Снеца некако нису. Џенк је често био у друштву али не и у кафани...

Рудолф је јула био на Тајланду, па ми је донео пар штапића. Упркос општем мишљењу да ти Азијати то раде неком чаролијом, или у детињству целу годину ломе прсте док науче да једу њима, ствар се научи за пет минута. Те ме је ту и научио, штогод сам и вежбао, и брзо ушао у штос. На овој фотци дижем штапићима зрна грожђа. На себи имам ону црну кошуљу са тапетарском траком, коју ми је кева нашила за матурски (22-V-1974.).

Увече је Болди нешто наишао, па нам је пало на ум да, пошто смо Џенк и ја рођени истог дана (он је годину млађи), могли бисмо да приредимо негде журку... боље напољу. Неколико места нам је брзо пало на ум па отпало због овог или оног, углавном јер су сувише позната или прометна, па сам предложио шумицу иза плинаре (где пуне боце). "А и ти знаш за то место... не сећам се да сам те виђао тамо" "Мора да смо ишли непарним данима". Тј обојица смо терали по шкодилака и таква места су била идеална за залегање, близу друма, близу града, скровито.

То смо и организовали следеће вечери, први у низу званом августовски.

Спомиње се: 22-V-1974., Матурски бал, 23-VIII-1976., 19-IV-2019., августовски рођендани, Болдижар Барваи (Болди), Вера Стојановић (Веца), Градивој Јанкулов (Џенк), Ендре Фелбаб (Ечи), Золтан Кадар (Кид), Кантина, Кућни речник, Меланија Мерћеп (Лајна), Миливоје Стојановић, практика, Рудолф Охснер, Славица Тејин (Слађа), Снежана Стојановић (Снеца), Трпеза, шкодилак, на енглеском