Још једна посета Свемиксу, где сам нешто радио на кооперацији, ака КоопСис - провера чланова. Изгенерисао сам све маске наново и сад има неку проверу да сателитске станице не измишљају нове партнере, то сад може само централа. Размена података са сателитима је лепо радила кад сам је симулисао, и кад сам сам носио дискете. Кад сам пробао модемом, до силоса на улазу у село, ради беспрекорно. Са остала три кантара не ради никако. Телефонске линије неупотребљиве, мобилни телефони још нису дорасли (а и не примају модеме), а дискетне јединице прљаве од плеве. После је то исто одлично радило за Емиксем.
А, да, ту је неко време проблем била и кућна мрежа, која је нешто кењала. Тј није до хардвера, машине све нове и добре, каблови ганц нови, Пеја је то све истестирао (а први пут сам видео и пиштољ за лепак кад је то радио, утичнице назидне и не треба ни рупа ни типла, само је залепи за зид), него је изашла нека ажуришка за Пенџери 95, или смо већ прелазили на 98, и ту је нешто почело да кења. Ручка од фајла би напросто нестала, тј није нестала, број је број је број, него би се веза са фајлом изгубила. Жалили смо се на то, нека виде са својим сервисером, ко им је већ продао машине, ми смо своје испроверавали и све је исто као код других, дакле нешто је до мреже, софтверски. И чујемо да је долазио неки тип који је прошао све те течајеве код Мајкрософта, и проверио да мрежа ради - отворио Ворд документ на једној машини, све седећи за другом, и снимио га на трећу, све ради. Хјој, то вам је мрежни рад? Да пропушта једну операцију? А што ми затвара фајлове што стоје дуго отворени, то досад није било? А, да убрза рад, хвала лепо, није било у квару, кој сте га курац поправљали.
Ни не сећам се како сам то решио. Да поправљам нешто што је Мали мекани покварио нема смисла, то ће остати покварено, него мора да сам кренуо да проверавам да ли је табела још отворена, па ако није, отварај поново... што сам вероватно урадио у самом ГенерАлу, па да ради тако свуда, јер ко ће ићи кроз двадесет апликација... Можда бих могао то и да нађем у коду, ал' прошло је двајшес година отад, више не бих знао ни где да гледам.
Јуче је нека рутина за увоз морала да се преради да користи арј уместо пкзипа, јер би овај угазио стек (штагод да му то значи) кад се позива више пута из истог фокса.
Доста посла за ЕнергоПро око њихове радионичке апликације, праћење материјала и полупроизвода. Њихов производ има рекурзивну структуру, баш као и рецепт у ШанкСису.
Ту негде сам се био пар пута срео са Слађом, ради у истој згради, штавише на истом спрату само иза угла. У ствари, мислим да смо се срели свега четири пута - тај први пут смо се напросто спазили у ходнику, па сели у њену канцеларију и попили по једну. Видело се да њој није прва одјутрос. Није био вињак, биће да је била лоза, то је њој више лежало. Немам ништа против да попијем једну у радно време, што касније то боље, и не више од једне, треба ми глава за посао, а ако имам да возим онда ни толико. Тог дана сам био бициклом, може. Ту се, реч по реч, дошло до научне фантастике, па је испало да је њен муж баш љубитељ тога, и да има комплет Урсуле леГвин, ваљда Живковићево издање. Други пут је донела те књиге, трећи пут сам их вратио кад сам их прочитао. Четврти пут је било наредне године.
Кад сам већ код тога, у истој згради је радила и Снеца, ал' њу сам срео свега једном, била је спрат ниже.
Једног таквог дана сам се враћао бициклом с посла, и то без грешке - није ми спао ланац, није пукла гума, нисам морао да га гурам 6км и успут се бавим мрачним мислима, што се те гуме тако често буше, па зато што у материјалу има вишка песка, а има јер је тако јефтиније, а то се ђубре зато и продаје, јер нико не купује скупље, скупљег ни нема јер нико скупље не купује јер нико нема пара, а нема пара зато што је Слоба тако средио државу да за њега и његове мора да има... завршило би се око четвртог километра кад бих схватио да нисам материјал за атентатора, ил бих промашио ил би ме ухватили и пре него што нанишаним, најебао бих и ја и цела породица а овај би још нашао изговора за нову хајку на непријатеље.
Не, овог пута је све било потаман, колико већ може (е сад да ли је то било овог лета или претходног, ко ће знати), те свратим у оно дућанче са цедеовима да видим шта има, да мало проширимо асортиман. Ваљда сам тада купио она два од Тома Вејтса, бемлига. Знао сам да је власник Горанин дечко, ал' нисам знао да ли ће ме познати. Ништа, нормалан дућански диван, дечко нит је смотан нит је нападан, нит је нешто ружан нит је лепотан, онако нормалан.
Једва десетак дана касније ево њега, куца на врата, је ли Го код куће. Сачекај тренутак... каже да неће да изађе. Дечко се покупио, онако сав попишан, мислим да га више нисам видео (осим ако то није онај од три ћошка одавде, што је после у авлији држао перионицу за кола). Ко зна шта им је радила кад ми не знамо, можда је овај још добро прошао. Знам да јој је дечко једно време био Гиле, па онда и Дражен, не знам којим редом, ниједан није потрајао.
Ноћни живот им је почињао око 23, тј кретали би од куће да стигну у то време, и то не у граду, него чак тамо на Граднулици, на потезу од Мравињака до Зеленог Звона, где би се формирао прави корзо. Ако је у Звону била музика унутра, кад диџеј кад нека клупска свирка, Мравињак је имао терасу над салом, на којој би се редовно поставио неки бенд, почесто Панта, и то би пичило до у нека доба. Враћали би се кући између три и пет, некад и касније. То је трајало годинама, чак мислим да смо и двадесетак година касније виђали омладину како у 22:30 иде ка граду.