Херцеговачки дуван. Често се брка са обичним сељачким, јер је за краљевине био државни монопол на дуван, па ако завијаш дуван, то је неки шверц, илити шкија, исто се звало без обзира.
Вероватно најбоље што сам икад пушио. Успевао сам мање више редовно да га нађем, почев од 1976. кад га је било у трафичици у Цара Душана у Новом Саду, па до новембра 1987. кад сам га купио у Политикином киоску на почетку своје улице, а од другог краја су кренули Слобини јогуртобацачи (тада је још било јасно само против чега су, не и за шта), што је убрзо прекинуло робне токове међу републикама, а дуван резан у Задру је брзо стигао на црни списак и никад га више нисам видео. А ни нећу, фабрика је пала жртвом разулареног капитализма који отад хара екс-Ју државама.