pušenje je sad već zabranjeno u svim javnim zgradama, uključujući barove - osim gde uspeju da dokažu da imaju uredaje za provetravanje, filtriranje i slično. Dosad sam bio u svega dva-tri takva restorana.

Na aerodromu u Atlanti ma po dve prostorije za pušenje u svakom pristaništu (aka concourse, ne znam zašto se pristanište zove konkurs), ali su konji isključili provetravanje. Ne smeju da zezaju crnce kao nekad, pa krenuli na pušače. Na nekim drugim aerodromima (Sen Luis, Norfolk) je sasvim dobro.

Nije čudno da u zgradi od 20 spratova nema nijedne prostorije za pušenje - izvolte na sokak ili u avliju, nije bitno što bi odvojen kanal za provetravanje trošio manje struje dnevno nego šetanje jedne po jedne osobe liftom.

Od aprila 2003 u Njujorku je zabranjeno pušenje u barovima itd. Sad dok je lepo vreme, pušači lepo izlaze na ulicu i tamo puše. Na Menhetnu ne nose piće sa sobom, drugde već da. Skupi ih se po petnaestak i nekako im je lepše napolju.

Već 2007 u San Francisku je na Bermudskom trouglu (jedno od čuvenijih mesta, raskrsnica u pešačkoj zoni gde su na tri ćoška kafane) bilo više čaša sa pićem napolju nego unutra - unutra se išlo po piće i ko je hteo nešto da pojede. Žurka je bila na ulici, tamo sme da se puši.

Jednom će shvatiti da i nepušači imaju pravo da stoje na svežem vazduhu.

(NYLS: New York Law School)