Pre svega, za većinu stvari vam ne treba čekanje na red, dolazak pred šalter i razgovor sa osobljem. Za plaćanje ne treba, to se radi od kuće. Za naručivanje usluga, telefon. Zove se uslužni broj, i dobija se veza sa automatom sa sve menijima, muzikom za liftove i peglanjem uveta slušalicom dok ne dođete do onog ko vam treba - naporno i zamorno, ali nema šaltera.

U prvim danima sam, navikavši kod kuće da svima njima treba ići na noge, otišao do najbliže Sprintove zgrade da mi uvedu telefon. Nikakvog šaltera nema... portirka mi je dala najbliži telefon, rekla koji broj da zovem, i tu sam se uputio u veštinu navigacije kroz telefonske menije.

Preostali šalteri, za slučajeve kad nema druge:- na pošti (ali može se i preko kurirskih službi poslati paket, dođu da ga uzmu, samo treba da imate otvoren račun kod njih ili da platite poštarinu preko mreže, a program će vam odštampati etiketu sa adresom, bar kodovima i ostalim; naravno, ovo je skuplje od pošte)

- DMV (ministarstvo za motorna vozila) - kad registrujete kola prvi put (posle toga je skuplje na šalteru, daju popust ako produžavate preko mreže) ili kad polažete vozački (za produženje dozvole ponegde više ni ne može na šalteru, mora preko mreže svaki drugi put)

- Socijalno - što vam, srećom, treba jednom u nekoliko godina

- Službe za zapošljavanje

- razne biletarnice - prevoz, aerodrom, bioskop, zabavni parkovi. Mada i tu često može da se plati unapred, preko mreže ili posrednika, a i na aerodromu peronska karta može da se izvadi iz automata, jedino za prtljag mora na šalter

- šalter za žalbe i ostalo po samouslugama i drugim većim dućanima, gde dođete kad treba da zamenite nešto neispravno, ili ako ste kupili pogrešnu veličinu, boju ili vam naprosto ne treba, ili da podignete šta ste kupili preko mreže a isporučuju preko maloprodaje, ne na kuću.

- recepcije i slične prijavnice - u hotelima, na simpozijumima

- mesta gde se ne izlazi iz kola - hamburgerdžinice i ostala brza klopa, apoteke, banke, drumarina, parkiranje