25-V-2019.

Велики матурски парастос на 45 година. Невероватно, прошли пут нас је било 215, сад 240.

16:30 покушавам да зовем такси, телефон ми празан. А проверавао га преподне. Зовем са фиксног, 544 нема возила, као и обично, 566 каже 16 минута. Још пар ћорака и сетим се 512-510, долази. Ранац ми има 9кг. Време чудесно - сунчано и ведро, није запара. Овај ми мај иначе дође међу кишовитије.

16:50 присећам се у позоришту где је шта иза сцене... исти тип као пре пет година, и све је већ спремио. Само сам уштекао Наново у његов пројектор, изоштрили и нациљали слику, слободни смо док не почне. После је испао зајеб што је осветлитељ осветлио и платно, што је драстично смањило видљивост фотки. Јебига, пре пет година је то било океј, није ми пало на ум да би сад могао да зајебе.

17:10 изашао да видим иде ли ко, кад наша најстарија професорка (нама је предавала само астрономију у четвртом), благо збуњена јер је дошла на време, дакле прва.

17:20 стиже већина. После сам то видео на видеу од месне кабловске, и себе у првих неколико минута, сниматељу сам ваљда изгледао занимљив са белом брадом и дугим (мада ређим) перчином. Већина је дошла на време - прво Мјежац, па Манџа, Средљак, Бајло, Баки, Драгана, Оли Бој, Иванка (нисам је видео од 2012.), Василија (1998.), Јасмина, Рајка, Мима и Сташа (ваљда нисам никог прескочио). Дошла су и комшијска одељења и друге две гимназије.

Поздрављамо се, љубимо се, само Оли Бој каже „само бајаги, немој да ми квариш шминку, знаш колико ми је трајало да је наместим“. Средљак: „какве ти то варнице фрцају из браде?“. Ја: „наелектрисање, налетео сам на заштитно поље“.

17:45 отишао иза завесе да потерам фотке и да глумцу предам... па, није хонорар. Ово је дуг части, ништа мање, јер кад смо се срели да се договоримо, одмах смо кренули о ракији. Па сам му доделио своју најбољу вишњу (не вишњевачу, тј ракију са вишњама, него од вишања), берба 2015.-2016. Каже госпођа ће се радовати.

У 18:00 је хор кренуо гаудеамус игитур, а ја им се затекао иза леђа. Није битно, шкљоцнуо сам неколико одатле, преко њихових рамена, па и овај невероватни снимак кад сам ухватио нечији блиц здесна баш кад треба. Академску химну нисам хтео да прекидам; следеће две ствари су биле нешто црковно, добра музика за себе али религију баш не поштујем нешто па сам за време тога шмугнуо десном ивицом бине, или можда ходником иза партер ложе - ко ће ме знати, цео сат сам тумарао кроз те пролазе, не сећам се кад где.

18:45 сликање око споменика

19:00 у гимназији, Соња нам опет држи час. Напокон сам ишкљоцао дневник, не све странице него само шта ме занимало, значи оно са оценама и уписане часове и одсуства, отприлике од новембра, где се већ сам отворио, па до краја. Отишао са Манџом на пишање па смо се бајаги ушуњали назад на час. Најзад сам употребио даљински да сви будемо на слици. Бајло јавио да су ми празне батерије у блицу (има ли краја томе). Турио резервне, три знам да су пуне, четврту понео отприлике... јок, неће. А онда сам их збрљачио све заједно у џеп од ранца, више не знам које су које. Тако да кад се ово завршило...

20:00 заузели смо столове у хотелу, наш је у ћошку а моја столица у самом ћошку. Оставио сам ранац уз сто, фоткалицу Бајлу а ја отишао у шетњу, да дигнем коју кинту са серекеша и купим батерије. серекеш је јављао „систем се стартује“ као и пре неки месец, није се помакао. Неки пар је пре мене управо одустао, тип ме погледа и као позна и онда ме се сети - каже радио је у ђачком дому са Ечијем, сећа се да сам долазио нешто око рачунара, чуо да сам био у Канади (двадесети који је тако чуо)... Овакви сусрети су престали још пре пет година, види сад.

Соња је седела око средине нашег стола. Мењао сам места са свима који су устајали да играју, па сам седео ближе подијуму за игру кад год сам хтео. Често сам се тако провлачио, бивало је да је еос70 на погрешном крају стола, или моје пиће, или цигарете. Литар ипо тутифрутија што сам донео није прошло славно, јер је Мјежац био бржи са својим вискијем, ал' кад је то испарило, прешли смо на ово, оде скоро пола литре. Точили кришом испод стола.

Бенд је био солидан, звучали су као они у Иригу 31-III-2018., чак су ми као били познати однекуд па сам мислио да су ти исти. Исти репертоар, по врсти и ширини, исто зезање.

Натрапао негде на Б. па сам је питао да ли се сећа вечери 20-I-1973., кад ме одбила. Лаган климоглав. „Од срца ти хвала. Следеће вечери сам срео жену свог живота“.

Монгол је био званични фотограф, као и пре.

Избацили су нас негде између 1 и 2. Спаковао сам пинтле и седео тако скоро пола сата, чекајући да видим куд ћемо сад. Напола сам наумио да пратим Драгану и Оли Боја до Леснина па тамо ухватим такси, ал' јок, чекају да Јасмини дође муж па да их вози. Сетивши се како он лоше вози, радије сам отишао с неким друштвом, углавном из Друге, низ Гимназијску у неки кафић, у неку руку резервисан за нас (био је иначе празан). Келнерица је била, драгичка, опет Зана (већ смо се видели у позоришту, певала је у хору). Трле је био као домаћин, тј диџеј ака власник бара, когод је бирао музику, је био његов шегрт, дакле све музика наше младости. Био је са неком бомбом од рибе, очигледно наших година али која не одступа пред годинама. Можда му је жена, и пар година млађа - да је од наших, знао бих је.

Пио сам зајечарско тамно, и надугачко се испричао са колегиницом програмерком (иначе из VIII₁), исто са шећеране, мада с оне стране парка. Кева јој је била васпитачица у обданишту, не мојој групи. Причали смо о којечему до пред крај мог пива, кад сам начео другу тозну за ту ноћ и отишао да ухватим такси, вукући преосталих 7,5кг на леђима. Таксија нигде, дозивање овде не ради, на станици их нема, а мобилни нисам понео, празан. Па сам кренуо у сусрет зори, срели смо се у мом крају.

---

Спомиње се: 17-XI-1972., 20-I-1973., 15-V-1974., Матурски излет, 31-III-2018., VIII₁, Василија Зајић, Градивој Средљев (Средљак), Драгана Витас, Ендре Фелбаб (Ечи), еос70, Живко Мједеница (Мјежац), Жика Шашић (Монгол), Зана, Иванка Стојанчев, Јасмина Влајин, Леснина, матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Момчило Раде (Баки), Наново, Ненад Бајло (Бајло), обданиште, Оливера Стојановић (Оли Бој), Рајка Чајканић, серекеш, Славољуб Мандић (Манџа), Соња Славковић, Станоје Сердаревић (Сташа), тозна, Трајко Кајганић (Трле), шећерана, на енглеском