Целе недеље све нешто на брзину или лоше време. Једно вече одложисмо шта смо планирали, чак је обећала лепо време, али испаде киша. У недељу (12.) мазнуо од Попа "Наредника Биберчета". Добри Битлси, и пет година касније.
У четвртак сазвао председнике разреда за нешто после часова, па се увече нашао опет са Бранком. Страшно хладно, смрзао сам се ко дупе. За невољу, таман да се разиђемо, наиђу њени, па смо још неко време чекали да не буде да је ушла чим их је видела.
У петак писао Рудолфу и Грексу да ћу можда доћи код њих после летовања ако они дођу код мене пре тога.
Јуче лоше прошао код нове историчарке. Био на још два гломазна састанка. Мрдају се ствари. Поподне цртао нешто из техничког, данас добио двојку из тога.
Сад сам сазнао од кеве шта је Слађа рекла за 23-V-1970., да је тад била вољна. Прелистао тадашњи дневник и испоставило се да је тада оглашавала да је са Сарчи па сам је заобилазио.
Био нешто до клуба поподне, па онда у 18:20 она ипак има и шести час, па сам опет скокнуо до клуба, није то далеко, па скокнуо до Дома омладине да се мало договорим са диџејем, па се опет нацртао пред школом у 19:10. Отишли у биоскоп, гледали "Кваку 22", у невероватној комбинацији - нас двоје, Хазим са Г.М.* , и Гаша са Д.К.** исто из IV3. Филм иначе опичен, још један који показује Америма ко су и шта су, са посебним освртом на дилему кад је једини луд појединац а кад једини који није. Руљи се није свидело, али је сала била пуна.
У недељу, 19., сам трчао на све стране - прво код Димчета, па у Змај, па са Букац у Дом, седели са диџејем сат ипо у кабини, нешто снимали, брисали, русвај. А капут ми остао у клубу, па онда трк само у јакни а ветар свира кроз главу. У понедељак наступамо.
Поподне покушавао да учим историју и биологију ал' већ код седме реченице приметим да сам заспао. Стигао на корзо на време, а и она. Била нешто у Београду, често оду тако (можда набављају материјал) и онда упадљиво пазе да стигну да не промаши рандес. Мало је и зезају, каже родбина ајте да је не чека онај необријани. У диску смо све време седели са Аћимом и његовом рибом. Њих две су размењивале искуства, каже ова како Аћим сваки филм прво погледа без ње, па га онда гледају заједно а он само прича шта ту не ваља и како је то требало да се уради. Није лако бити киноаматерова риба. Онда нам се накачио и ЦД неко време, па онда отишао до диџеја и нешто рецитовао кроз разглас (никако да се одлучи је ли глумац или новинар). Сетио сам се што је Биља рекла "а кад ће овде почети да деле парадајз и јаја за ужину?".
А онда сам се сетио да ми је у џепу остао пар џекова 3-3 (ДИН троиглични) из Змаја, па да га оставим у клубу, као тамо сам га заборавио. Мало се нећкала, али... сама је рекла вечерас да се црнина скида на шест недеља, а имала је неки црни џемпер на себи. У клубу је неко оставио светло у излогу, па сам га угасио.
Договорили да у уторак идемо код ње.
У понедељак (20.) Средљак и ја зарадимо заједно двојку из историје. Најебасмо код ове мале горе него код маторог. Срећом, није записала у дневник, само у свеску. Из биологије извукао четворку, ај бар нешто. Бранки срео између смена, жалио јој се како ме боли глава. Поподне ми купили неку кошуљу за зиму, а лепо су ме питали још пре неку недељу, ал' јок, сад је можда већ касно, ал' дај шта даш.
У Дому омладине су нам оградили позорницу јорган сале, наместили озвучење и све, поређали столице, скупило се раје. Било је опаке стрке док смо све донели, сваки час нешто заборавимо. Пуштали смо своје филмове. За кајакаше је легла "Самба па ти" од Сантане, осталог се не сећам. Имали смо и неке филмове других кино клубова, чак и нешто од "Краљева андерграунда" што смо видели у Сомбору, нарочито је добро прошао онај са брисањем буље (цртаћ, де). Ни Паштаонда нису хтели да свирају, кажу "хоћемо и ми да гледамо".
У уторак некако прегурао школу, дошао кући с главобољом и кренуо да читам Џека Лондона, "Гвоздену пету". Заспао. Моји код Миливоја. Кад наиђу Д.К. и Гаша, били у шетњи до шећеране, успела да га наговори да протегли папке, он иначе више воли да стоји сатима на истом месту. Њој сам пуштао Биберчета, он по обичају читао старе Забавнике. Одоше они, пишем ја домаћи из руског, моји примете да нисам како треба, а гле опет температура. Ај здраво.
У среду ме у диспанзеру дочекају као стару муштерију. Сестрице баш и нису нешто, оне боље раде у болници. Током једног од одлазака до тамо срео Манџу и Џока. Таманио лекове, бокал ипо лимунаде дневно. Спавао спавао, слушао лудорије на радију, и био сав забуњен око Гвоздене пете.
Онако из кревета сређивао сам шта могу. Хазим да иде уместо мене у Београд на саветовање о марксистичком образовању. Послао Биљи књигу (Лондона, након што сам истерао визије из главе). Димче навратио па сам му помогао око наредне пројекције у Дому за четвртак.
Петак и субота (24. и 25.) прошли без везе, у недељу дође Бранка, каже немаш бојиш, добила, чак два дана раније. Онај одлазак код ње пребачен за 29.
На тромесечју сам пао негде на средину скале, а Слађа и Драгана скоро одличне. Тј за ову је тачно, а Слађа је смутила разредну да не чита њене двојке на родитељском. Па ти де имај поверења.
Гаша закачио грип дан после мене. У понедељак сам се досађивао, присећао се лета, писао и Корини, и Меланији и Регини у Келн.
Најзад 28. кренем опет у школу, за тај један дан. Баш прија кад видим да им је мило што ме виде. Гаша је скупљао паре за нешто, али нисам стигао ни да лизнем. Сад ме чека да одговарам и код Бозона, и код НМН и код историчарке... ајој.
----
* Г.М. је исто из IV3, црна витка висока, после се удала за неког другог из истог одељења, живе у Канади, редовно долазе на матурски парастос, ђускају ко ненормални и још увек одлично изгледају, оверено 25-V-2019.. Њој је било упућено кад је Хазим на екскурзији објашњавао како је сладолед у корнету двоструки сексуални симбол - прво се лиже около, после изнутра. Мало је поцрвенела кад је укапирала да су сви видели да је укапирала.
** Д.К. је била и у VIII2, невероватна фаца, опичена, зајебант, носи тегле од цвикера, иде упоредо и у музичку школу)(није она Д.К. из 1970, само иста слова, ова тада није много учествовала у догађајима). Дипломирала математику, живи у Аустралији, долази на матурски парастос, луђа него пре. Тањи цвикери, бољи материјал.