То се после звало дневни боравак. Разликује се од забавишта што није ограничено на шестогодишњаке, него прима и старију и млађу децу док су родитељи на послу. Оне млађе би допратили ујутро и дошли по њих после, а старији су сами долазили и одлазили. Једино се водило рачуна да не пусте децу баш кад се завршава смена у Комбинату, јер крену стотине бициклова, капија је била само 300м одатле. У ствари, и налазило се у кругу Комбината, у старој аустроугарској вили, вероватно грађеној за неког од директора тада.
Налазило се у овој улици, која дели круг Комбината од парка, једна од три под жутом циглом. Преостале две су биле главна и део улице од општине ка кеју; обе су касније асфалтиране, а и главна више није била улица откако је 2007. поравната па више нема коловоз, него су гранитне плоче с краја на крај, а нешто жуте цигле је убачено између њих. Ово је последњи пут од жуте цигле у граду.