Штампач Фуџицу ДЛ 2400/3400, теглећа марва 1989.-1993. а понегде и дуже. Скоро све муштерије ДБА су их имале, и тек средином деведесетих су ОКИјеви почели да их замењују, јер су могли да терају кроз петоструки самокопирајући папир (тј вирман) и били издржљивији.
ДБА је једном увезао тридесетак таквих, али рађених за америчко тржиште, значи изнутра 110 волти, на каблу је адаптер. Проблем је што је Клаанца имала већ два али европска, за 220 волти, а требао им је и четврти, па би често зајмили међу собом. За невољу, исти такав кабл иде у стоне калкулаторе и другу опрему, па би га често однели без кабла, пасује онај. Тако је шест пута ишао на оправку, јер је седам пута спржен. Разлика у бројању потиче од тога што га је и у сервису неко пробао без адаптера.
Коначно је сређен кад је Кечиги пукао филм, те је одсекао утикач и залемио кабл директно унутра.