Poprilično se razlikuje od našeg. Pod jedan, ne jedu hleb ako nije prepečen (jer je suviše gnjecav, vodenast i ne bi izdržao da se na njega nešto maže). Pod dva, slaninu ne jedu sirovu, suhomesnate stvari kupuju isečene i sve skupa nisam nikog video da pravi sendviče veličine jednog zalogaja, kako se to kod nas obično radi. Ili će da naprave sendviče onako skroz, ili po britanski da ih iseku dijagonalno u trouglove, ili da naprave topli sendvič, ili da bace par jaja i nešto slanine u tiganj. Slanina se prži da bude krckava, zato se seče tanko na 2mm (naravno, prodaje se gotovo isečeno).

Umesto hleba, mnogo češći je bejgl, što je prstenasta zemička od nakiselog (ili slađenog) testa, često nedopečenog jer se podrazumeva da će ići u toster. Bejgl je najčešće još u pekari rasečen na gornju i donju polovinu i drži se samo na par mesta; to se namaže (u hotelskoj varijanti izbor se svodi na krem sir, ponegde puter, margarin i marmeladu).

Sendvič na kom je većina odrasla je PBJ: peanut butter & jelly, puter od kikirikija i žele (što nije ni nalik onom za žele bombone, to je samo malo ređa marmelada).

Uz doručak ide voćni sok (to se računa u hranu a ne u pića za osveženje, koja su gazirana, najčešće šećerne vodice), kafa ili oboje.

Često umesto sendviča jedu žitarice - raznorazne pahuljice od ovsa, ječma, kukuruza itd, što se naročito daje deci. Preliva se mlekom, ponekad kompotom (od grožđa i drugog sitnijeg voća). Pored pahuljica, tu je i mrvljeno zrnevlje, koje je ponekad obrađeno lužinom; liči na prilično krupan griz.Uz doručak, naročito po hotelima, može i jabuka ili banana (ništa treće nisam primetio).