16-IV-1973.
Састанак у окружном комитету савеза омладине. Око оног квиза. Прошле године је гимназија била шампион, ове године ни два дана пре почетка још немамо ни тим. Испрва сам мислио, онако по наслову, "Путевима револуције", да се ради о општем познавању теме, међутим јок. За сваки такав квиз би се нашла књига, која би изашла месец-два пре тога, и по школама су онда ангажовали по двоје-троје да књигу прочитају и попамте колико стигну, и онда су на квизу била питања из познавања те књиге. Данас би се то звало шема за продају тиража.
Увече ме она гледала тако мило, тај поглед кад не можемо да се нагледамо једно другог...
Али није помогло, кад сам дошао кући сручило ми се све, и то председниковање, и срање са другим бројем и све те ствари с којима немам везе а некако испадам одговоран. Па знате шта, одбијам да будем одговоран за ствари на које не могу да утичем. Немам овлашћења, а ни не желим их. Него ћу да терам своје, а систем нек се носи у три пизде материне.
У уторак пре подне био код бубњара из Паштаонди, да узмем онај снимак још од онда (оно звук ваљда?). Станује негде на 25. мају, други или трећи спрат, гледа на Ружи отприлике, и нисмо могли ништа да урадимо, био је јако узрујан, потресен, испала му мачка кроз прозор. Мачка, наравно, преживела, али он се јако потресао и није био ни за шта.
Онда је требало да се састане редакција, али нас зезнуо ЖГЉ са термином политичке школе, па јебига. Разговарао сам са секретаром школе, умирио ме човек. После часова се нисмо нашли, она имала нешто. Увече јој у граду причао како је бубњар био несрећан што му је мачка пала са трећег спрата и остала жива. Наснимио музику - Млинарец, "Складиште тишине" за "Комплекс Рокфелеровог унука" (и даље се не сећам о чему ми је био тај филм) и "Фестивал отпадака".
У среду (18.) пре подне у граду. Ћале на принудном одмору*, фабрика у були, сваки час налази разлог да некуд иде колима. Купио "Једну жену", шугави сингл, није то то ал' ајде бар нека верзија и има макар почетак од оног оргуљашког дела. Скокнуо до секретара да видимо шта ћемо за тај квиз. Срећом ту се нађу и диша и историчар. Средили ствар по кратком поступку - за квиз да се спреме В. Сметовачки и још једна (не знам је), за штафету једна и за школску штафету Јозда, Воза и Вишња. Готово.
Пренео тако у окружни и амин.
У пола седам почне родитељски. Да бисмо могли да се бранимо, затражимо да и ми присуствујемо, ова пристане. Дошло свега четрнаест родитеља, на нас 27. Дакле дискусија распаљена, јер је на једну тачну (јесте, кад неко нешто одвали сви се смејемо, нећемо ваљда да вртимо палчеве и гледамо у плафон) дође још пет измишљених и три преувеличане (нешто је и до тога што је Чомбе мало луд). Онда крене око радних кецеља, па Слађа крене да прича шта је диша рекао родитељима на полугодишту, и ту умало да надрљамо јер испада (тачно) да он прича шта ко воли да чује, њима једно нама друго. Нека доба изнесем тврдњу да смо проглашени за проблематично одељење оног дана кад је Пајсаћ видео Бакија код сеоског игралишта кад је био као болестан - а и јесте био, враћао се туда од лекара па стао да поприча са њим. Неким чудом он добије кеца из руског недељу касније, а потом замало и из ОТО. Да не кажем којим речима му је то најављено, има сведока. (ово ју је жацнуло, мада је она често имала такву фацу да изгледа као да ће у два корака да заплаче)
А онда ме кренула карта.
- А то што кажете да налазимо одушку на часовима, питао бих а где да је нађемо? Како, где и кад?
Слађа: па копај
- ма копао сам али нема се увек времена. Ево ви сте били гимназијалац овде пре, ако се не варам, седам-осам година. Да ли смо гори од тадашње генерације? Не мислим на ваше одељење, чујем да су били јако добри, него онако уопште.
- Па знаш шале су онда биле више онако детињасте. Ово је више смишљено и прелази у дрскост.
- То и мене тишти. Зар није тужно да смо у тим истим годинама изгубили оно дечије и прешли у лукавије, на подвале и друго. А за толико смо и свеснији да сами себи кројимо будућност и та одговорност нам је на врату. А тај наш вишак енергије мора негде да излети.
- Они којима је у овој школи досадно могу да иду да полажу ванредно, и по два разреда одједном.
- У реду то али шта ћемо са већином која иде редовно?
И тако скоро до 21. Слађа ми предсказала да ћу бити рибан код куће. Успут се још расправљао нешто и са њеном кевом. Међутим, ћале је био умерен, изгледа да је и њему било нејасно оно са ванредним полагањем.
Ту негде је наишао и наш омиљени зидар (исти што је реновирао све 1963. и после правио купатило па гаражу) да среди фасаду, овог пута напредном техником, ништа четка него виноградарска прскалица. Фарба је била у праху, тако да је морала много да се меша и цеди, што је било прилично заметан посао. Резултат је испао одличан, живнула је кућа а држало је деценијама.
Иначе је био занимљив тип, са сто својих фазона, прави Лала са све шеширићем. Био се оженио једном из оног села код границе, где имају занимљиве обичаје око породичних пара - свако гледа да заграби себи колико год може. Пошто су обоје имали по дете од пре, испало је врло занимљиво до краја. Кад је удао ћерку, није потрајало дуго а жена га најурила, и развела се, и притом успела да задржи кућу што је недавно сазидао. Кућа је била на добром месту и нормалне величине, фино сређена. Он је отишао да живи на викендици.
Види се да још немамо тротоар. Није баш ни чиста земља, ту је остало доста шљунка од претходних преградњи, што опет није никако спречавало да се појави блато после сваке боље кише. Борови сад већ имају дванаест година, лепо су порасли, ал' то још не прави хладовину. Бандере... то се већ мењало. Код Калета је сад метална, а донедавно је била бетонска, двострука. Како се затресла земља кад су то обарали... Ова код нас је за остатак улице са наше стране, до пруге. После су обе нестале а струја иде преко нове бетонске, на месту тог багрема. Багрем су редовно кресали, одсекли би му све гране сваке треће-четврте године, а он би уредно истерао из тога. На врху стабла је већ имао поприличну главуџу.
Сутрадан (19.) смо поставили на улазу сандуче за убацивање радова за "Мназ", што сам мазнуо из месне заједнице, нека стара гласачка кутија, облепио сам је укосо новинама а одозго обавештење и упутство. Секретар ми после рекао да није у реду да се гимназијалцима обраћам са "браћо и сестре", то су патентирали четници. Јеботе на шта све мора да се пази.
Рудолф и Грекс мисле да би стерео магнетофон био јако скуп (мада то што кажу изађе и даље упола јефтиније него неки моно овде). Кажу да су били у Москви. Чудо како су их Руси пустили да уђу, а још веће да изађу.
ЦД ме једва некако наговорио да сликам пролећни фестивал аматера певача. Испало је да је пиш живи иза сцене, имају гору трему него да чекају код зубара. Као предгрупа су ишли Грне и његова (нова) група "Ход времена".
Петак, 20. Најзад тај квиз. Како је на брзину спремљено, одлично је испало - испичила нас МедЕцинска школа у финалу. За фијаско са другим бројем "Мназа" Фурцула покушава да окриви мене. Као да се не знамо.
У суботу опет нисам имао шести час. Отишао са Бајлом, Шишкетом, Мјешцем и Манџом у Трпезу, дрмно један вињак па онда он мене. Дочекао је. Мислио сам да ћемо се негде почастити, три месеца нам је (и да избијем Ему из главе, срео сам је у својој улици, каже сестра јој живи ту негде), ал' јок, оде на свој бус. Можда је и нешто болесна. Отишао са Ечијем и Кидом да гледамо "Француску везу".
Ћале положио још један испит, частио ме ("Хонки шато" од Елтона Џона).
У недељу увече је чекао, чекао и на крају се срели у диску. Као договарали се за први мај па се нисмо баш ни договорили. Виси над нама то летовање, сад већ очигледно нећемо бити заједно.
Пролазећи поред клуба као да сам чуо неке звуке... да није З. дошао на исту идеју?
У повратку у клубу затекнем Попа и још једног, урадили су пар баш добрих слика.
У петак (27.) се растрчао, нешто до клуба по камеру, па је чекао код Пролетера до 10:20 (није дошла), па снимао штафету за "Фестивал отпадака" (тј како Вишња трчи, то је на тему "а шта је било после"). У школи после збрисали са хемије, јер ЖГЉ није ту а замену не јебемо. Гуштерисали се по авлији. После из историје ишли у музеј, а лепо сам заказао да одговарам.
(... 91 реч...)
У суботу се оно већ није могло назвати школом, саставили можда три часа и то каква. Зезали се около, гледали излоге.
У недељу дигао монтажни сто из клуба и поподне сео и сложио тај фестивал отпадака. Увече обукао старе фармерке и ону браон јакну, кева питала јел' опет идем на радну акцију. Чекали смо се на ћошку код клуба. Сео сам на праг самоуслуге, закључио да је свет занимљивији одоздо. Појавила се у двадесетом минуту(... 24 речи...). У повратку сам ухватио залет, могао бих да пешачим круг око града, ал' ме покупио неки лик с камионом, причао ту са неком рибом па му било успут, оставио ме код самоуслуге.
Иначе, тај квиз је изгледао отприлике овако... Ово је једна из четвртог разреда, коју су углавном због савршене дикције и доброг гласа за микрофон вазда стављали да рецитује и води школске приредбе, па ајд и ово. Мислим да је била и у редакцији Мназа, мада не стално, или је бар написала неки чланак.
В. Сметовачки би требало да је друга с лева од ових што седе на следећој слици. Друга два пара су из других школа. Ово је требало да створи илузију како је ово само финале а да се за ово спремало десетине ђака, међутим јок, спремале су се само њих две. Не верујем да је и директор стигао да прелиста ту књигу, он ионако није одавде.
У жирију, овај ближи је из ссој (ако тада још није био само Савез Омладине, биће да јесте), наравно из њиховог комитета. Врло могуће, не види се баш јасно из профила, да је то један од оне двојице правних близанаца. Остали су из СУБНОРа, наравно. Књаз Милош је из стаклене флаше. У публици се види да је у Дому омладине свуда смело да се пуши, и да су и другарице из старијих генерација носиле сукње бар до колена, или бар мало изнад.
----
* принудни одмор је кад фирма практично ни не ради, али још не отпуштају него се особље напросто води као да је на одмору и прима плату, за толико се има, а кад се стекну услови, тј наиђу паре, врате се на посао. Овог пута је успело.
Спомиње се: 16-I-2023., 25. мај, Борко Бошковић (Фурцула), вињак, Вишња Лазин, Герд Кеслер (Грекс), Грне, Давид Јамачек (Кале), Дом омладине, Ендре Фелбаб (Ечи), Живко Мједеница (Мјежац), Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Здравко Сметовачки (Воза), Золтан Кадар (Кид), Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), Марко Поповић (Поп), Мназ, Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Радисав Пајсић (Пајсаћ), Рудолф Охснер, Ружа, Синиша Штетин (Шишке), Славица Тејин (Слађа), Славољуб Мандић (Манџа), Сметовачки, ссој, Трпеза, на енглеском