10-IX-2022.

Четвртог звала Властина жена. Пре неколико дана је звао Жарко да се чујемо онако, шта има ново итд, и да нас позове да дођемо опет на Брег почетком октобра. Успут се сетим да га питам има ли вести око тетка Милице, не знам ни да ли је жива, зовем сваких пар месеци и не добијам везу, можда је отказала кућни а мобилни немам итд. Е сад се она јавила, каже распитала се и испада да је тетка продала стан (што је учитељски стан, истог типа као што је имала и тетка Теја, па су то после откупили бимбадава) и одселила се код мужевог синовца у Мишићево, што је овде на малој прузи, нема сат вожње одавде. А и ту су морали да је сместе у старачки дом, нема ко да буде цео дан са њом, а тренутно је, колико чујем, у болници. Та општина нема болницу, те је можда у Кикинди, или овде, или ко зна где.

Сад смо инкомуникадо - нит сам икад био у Мишићеву, нит знам кога тамо, нит знам кога да питам, а сад немам ниједан број да зовем. Тај синовац ју је пар пута довозио али код ћалета, ни он не зна за нас, дакле потпуни прекид веза. Е сад ако ова успе некако да нас повеже... некад су постојали телефонски именици, а сад слабо ко и има земаљску линију. Приде, мобилни бројеви су делом анонимни (као например наши, купиш на трафици и тераш) а и оно што је регистровано, то је код сваке услужбе посебно, именика нема.

Поподне ишли са девојкама у Роду и Лидл. Пошто у Роди купујемо углавном ваздух (тј чипс и друге грицкалице), кола оставим на Лидловом паркингу и прошетамо. Ово се сад већ ређе догађа, слабо излазе и слабо траже да иду с нама откако имају нове таблете и више се играју на њима.

Пети. Причао са Бајлом скоро цео сат, о свему и свачему, шетајући тему у цик цак, како то већ иде. Углавном око тога ко у суботу долази а ко не. Телефон добро издржао, имао чак 68% струје на крају. Добро ми је загрејао уво.

Лена је у Берлину, неко окупљање фирме, овог пута не у Франкфурту. Вратили су се из Истре још у четвртак.

Сетио сам се и Мохана и оне Словенке од 09-III-2003., па сам им се јавио. Њему имејлом, њој преко њеног сајта, као бајаги заинтересована муштерија. Он се јавио одмах, видим по именима која спомиње да је прочитао нешто, ал' на StatCounter.prg се не види. И он је матори лисац, канда још од онда филтрира јаваскрипт па нема шта да јави бројачу. Од ње ништа, ко зна да ли уопште и посећује свој сајт.

Седми. Склопили смо и четврту полицу, тј довршили шта смо почели пре три-четири дана. Она остала горе да ређа вуницу на њу. Наравно, чим су Линда и Санда приметиле да ми нешто радимо горе, хтеле су и оне, а сад тамо има и за њих више места, па... ето њима разоноде, ту склањамо старе играчке.

На Бурундију неко напише да је умро Голди, и ко је то био. Пола сата касније, затекнем имејл од Боће са истом вешћу, уз подсећање да је он био и члан првобитног олдвејва, док је то била група на сезаму. Онда опет на Бурундију неко спомене како је Голди изнео Игија Попа са сцене, штогод урађеног... е, малог ли света. Од мене до Игија само један степен раздвајања и то на две стране (други је Гери, наравно, он је чак Игију наденуо надимак).

Осми, Петерхид. Ајде да спремим водовод за суботу. Успео да налијем пумпу и да дочекам да набије притисак. И иде вода из славине, није да не иде. Али и док ниједна славина није отворена, једино се полако пуни вукашин (в. Кућни), ал' то је свега пет литара, ево њега опет крене да пумпа и никако да пређе 1,5 бара, а то му је иначе доња граница на коју се активира. Ради тако десет минута, тј једну цигару (то ове наше домаће, Мали Бора траје три минута, Бонд ака ЛМ можда 4-5) и и даље не набија притисак. Угасим га да не галами, зовем Васу Лакатоша. Каже затвори вентил ка купатилу. Затворим, укључим, и гле, набије притисак за два минута и држи га. Онда видим да је бетон испод зида, отприлике на месту где цев из те просторије (у недостатку бољег израза, котларница :) скреће у купатило, нешто влажан. Ау, мајку му, то би захтевало да се лупају плочице да се нађе... ма, нек развуче пластику одозго, без бојлера, само тај један дан у години ми треба топла вода а може и тог дана без ње. О том потом, нећемо ништа на брзину, него можда сад можда на пролеће.

Почистили, покосили, чак сам донео усисивач и усисао кујну и пола ходника а вала и терасу. Она је почистила лишће и шта се већ накупило, а ово прашине је нестало, одличан стари усисивач. Инвентарисали смо посуђе, сутра ћемо да докупимо шта фали.

Британцима угинула злобаба. Увече смо попили, три чашице, да прославимо. Нисмо просули мало од прве чаше, као што нисмо ономад ни за Мадленку. Чекамо Кисинџера, а још ако дочекамо Гејца, капу да накривимо. Како рече Хајнлајн гроф Мизогин, „против њих имам само једну тактику, да их надживим - остала су ми још тројица“.

У петак (9.) смо ишли у набавку за суботу. Прво до Детелине, да додамо посуђа колико нам фали - овећа шерпа (строго нерђајући челик, емајл не долази у обзир), посуде за салату, два овала за предјело, и један кухињски нож. Онда до Лидла - кисела, ћевапчићи, роштиљске кобаје, ал' нису имали шницле од врата. Онда ништа, хајде до Роде, тамо узели сира, кулена, печенице (да нам нарежу, дакако) и тог врата, с тим што нису имали шницле него смо узели цео па да нам одвоји од кости а остало да исече. Ем је лоше исекао, ем је међу коске додао и пар комада што је имао на пулту. Игром случаја, и месарка на сухомеснатом и овај лик су били негде између клуба сто и клуба четирсто*, и то баш онај амерички тип гојазности. Њега сам запамтио, и ако буде још који пут да нам треба меса, ако он буде радио, налево круг и пазаримо другде.

Док смо пазарили нисам имао баш тачан број присутних, ал' сам рачунао да ће из IV₄ да дође отприлике четворо, као што увек и дођу. Међутим јок, кад сам се вратио, сравним са Гашом, каже нула.

Увече причале Нина и Лена преко Сигнала, и, хм, мораћу да чачкам Бјо да не показује датуме (на sGradlj.com) новије од две године. Јер је неко од њених колега, ако сам добро прочитао на Статкаунтеру, из Ротердама, хтео да прави неки сајт са програмерским вицевима, па га она упутила код мене, он нашао аутобиографију, кренуо да шврља, и као и свако, читао оне делове који га се дотичу, макар датумски... и нашао да је она преговарала за ново запослење. Што по правилу фирма треба последња да сазна, а за невољу тај лик и јесте у некој вези где треба. Но, онда је он решио да то не шири даље, али је у неким разговорима са шефовима изокола споменуо да би могла да легне нека повишица, људи већ размишљају о томе да се разбеже...

Умро Стенлијев брат по мајци, стигла вест преко скајпа.

Десетог смо држали редовни матурски парастос. Ујутро је ромињала нека кишица. Свратио сам до пиљарнице да узмем парадајза (јер је прекјуче једва накупила четири комада, сад треба да роди оно што је цветало кад је почела киша, дакле скоро да ни нема), па онда до пекаре испред месне за сланише. Међутим, мрка капа за паркирање. Ај нема везе, имају они други дућан близу Леснине, ал' јок, тамо још горе за паркирање. Субота пре подне, сви пазаре... паркирам се са друге стране Леснине и одем по Драгану. Сели смо само за један цигар, па ајде у набавку. Хтео сам да се огребем за џезву код ње, међутим нема велику. Сиђемо доле код Кинеза, и они имају само мале... узмемо кувало, мало веће, таман за шест кафа (јер од нас осморо двоје не пију). Одемо до неке пекарице, исто у Леснини, кад тамо продавац „ооо професорее...“ и онда пола сата плете о томе кад сам ја њему предавао. А не сећам се, јер је био електричар, а завршио 1982/3, а ја сам електричаре имао само оно једно полугодиште 1981. Каже десети разред, а тек то нисам имао осим оног једног полугодишта у Перлезу, можда је тамо, па се после сећао да ме виђао у машинској. Но, некако смо дошли и до тога да нам измери шта смо хтели.

Стигли смо у Петерхид таман у планирано време, око 10. Возио сам новим путем, тим комадом обилазнице, па се скроз забунила, не конта да је прешла нови мост. Изнели смо столове, она је поређала кулен и остало док сам ја износио столице, роштиљ, ствари из кола, монтирао Наново и озвучење, и онда смо сели да попијемо ту једну годишње што попијемо сами. Утом се и разведрило, џаба је понела кишобран. Око 11:30 је наишао Сташа, убрзо за њим Борче, нешто касније Бајло и Чомбе, па онда Мима. Последња је дошла Јасмина, јер је скроз заборавила да је то данас, него се спремала да крене код ћерке у Београд, па кад се већ спремила да крене, звала ћерку да је још пита нешто а ова је подсети. Добро да није кренула...

Мало је било незгодно што ми водовод ради само толико, ал' бар нисам морао да причам како ми је цркао бојлер - воде има како има. Пио се наш тутифрути 2018. и кајсија што је донела Јасмина, ал' је све скупа отишло пола литре. Чомбе и Борче су после прешли на пиво, а Драгана је баталила пиће после ваљда треће чашице. Роштиљ је добро испао, хвалили су ме за ћевапчиће, а ни те шницле нису биле лоше. Овог пута је отишао скоро сав кикирики. Истина, нисам био задовољан, био је као недопечен, ал' то су исправила два минута у микроталасном. Чомбе ме хвалио како ми је башта неуредна, јер је његов отац стално нешто налазио да ради, и себи и њему, макар скупљао сламчице по авлији или брисао прашину са греда на тавану. Ово се види да је башта за ленчуге, не радиш скоро ништа, не копаш, а роди. То је и био план...

Роштиља је остало доста, ово сам планирао за 12 особа, чак се Борче био понудио да преузме део да има за вечеру, ал' нит смо имали у шта да му спакујемо (осим старих кеса), нит се он после сетио тога.

Све скупа добро прошло, нисмо дуго остали, све смо посклањали. Драгана се вратила са Борчетом, јер је њему успут да је остави, а и мени се журило кући. Пошто знам друм напамет, сваку рупу, док сам стигао до града, нестао ми је из ретровизора.

Тек пред поноћ смо сели да попијемо, сад може. Оно, више ни не умем да пијем преко дана, то што за матурски парастос попијем једну ујутро, то ми је, ако пијем преко дана скоро да ми није добро. Пошто нам се примиче тзв. годишњи, кренемо да се договарамо куда ћемо - на југ, до бермудског троугла Пирот - Врање - Лесковац, или дуж румунске и мађарске границе до Палића, Суботице, Сомбора, Бездана. Пресече она - да идемо опет на Дивчибаре, овог пута озбиљно. Јер оно 22-IX-2016. смо нешто брзо завршили, овог пута можемо натенане. А има и нови аутопут од Обреновца до Лајковца и нећемо кренути у подне, ни свраћати у Београд да купимо фоткалицу.

Дванаести. Написао сам ово на Бурундију, а пропао тога што ће можда јадни пегави инцесташи морати да мењају пасоше, јер се у тексту спомиње краљица.

Управо нешто гледам навигацију на новом телефону, и ајде што гепеесу треба четврт сата да се снађе (а треба и бити негде напољу), па ме по ипе броју смешта на Трг Коменског у Нови Сад... Али гледам своју улицу и... има чак и кућне бројеве, осим што не одговара стварности. Јер између моје и суседне улице је требало да се гради нешто за царину, па се ту није зидало док царина није одустала од тога. Пошто је у међувремену изграђено доста у делу који гледа на ту локацију, као и у нашој половини улице на обе стране, испало је да код мене парна страна почиње од даљег краја те зоне, а непарна од половине. Тако кућа преко пута има број за тридесетак већи од нашег. Кад нас таксиста тражи на погрешном крају, кад нас нађе само га питам „ти си овде нов?“.

Е на овој мапи су нам синхронизовали кућне бројеве... донекле, сад се од комшије преко пута разликујем за мање од двадесет. Сад се питам одакле им бројеви, јер за преку страну су тачни... да не знају нешто што ми не знамо?

Хм, а и иначе од пре неки месец таксистима навигација тврди да смо 150 метара ближе него што јесмо, било је да смо морали да их зовемо поново да дођу ближе.

----

* клуб 100 - има 100кг или јаче; клуб 400 - тројица да имају преко 400кг заједно

---

Спомиње се: Верзија 1.1, 09-III-2003., 22-IX-2016., IV₄, sGradlj.com, StatCounter.prg, Бјо, Божидар Соколовић (Боћа), Бурунди, Васа Лакатош, Весела Сенић (тетка Теја), Власта Зарин, Гаврило Ташков (Гаша), Гери Брендивајн, детелина, Драгана Витас, Жарко Зарин, Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Јошко Чобзанин (Чомбе), Кућни речник, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Мохан Мерчант, МПСШЦ (машинска), Наново, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), олдвејв, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), сезам, Станоје Сердаревић (Сташа), Стенли Бергер, тетка Милица, ћевапчићи, на енглеском