26-IX-2022.
Повратак. Наравно, попили смо прво кафу и покупили своје ђубре. Нисмо се нешто посебно одјављивали, кључ смо оставили на чивилуку, где смо га и нашли, а платили смо унапред, те чему. Пошто смо устали довољно рано, кренули смо већ у 8:40. Монтирао сам камерицу над сенило, тачно се лепо тамо заглави и не треба јој ништа више. Ставио да окида на сваких 20 секунди по снимак. Испоставило се да ради у резолуцији 2048х1200 али то сними развучено као 2048х1536. После сам имао сат-два разоноде да то збијем, и то прва три снимка ручно у Гимпу, а онда пробавао нешто са Геглом - ради али не умем да му променим компресију, документација је... коан. Прешао на ИмиџМеџикк, уради обе ствари из цуга, и штавише успео сам у бешу да направим да ми уради целу гомилу одједном, само из Чудака превучем у командни прозор и све буде готово за пар секунди. Наштрикао сам овако седамдесетак снимака, за тих двадесетак минута док је пут био баш брдски, а онда то искључио.
У Мионици се нешто сећам да је требало да се скрене, али сам мислио да је то ван насеља... а не, то је било у Дивцима. Хм, куда сад до Лајковца? Вади таблет, пали навигацију. И опет нас је, као јуче, провео неким стрампутицама, путем још горим од јучерашњег, кроз неке забити где пролази ваљда један аутобус недељно, преко Боговађе, ал' ајде, и јуче нас је извео где треба. И нисмо стигли у Лајковац, него право на неку другу петљу, или бар на неки други прилазни пут до ње, петља се ионако још увек гради. И изашли на аутопут. И стигли кући опет јако брзо, ал' онда успорили на самом крају.
Прво смо стали код брзождера (в. Кућни) у Стајићеву, па појели колико смо појели и понели још три комада за Нину, Рају и Виолету. Онда смо чекали да прођемо, јер се раде делови прилазног пута, не само надвожњак него и део код кинеске гумаре, па пропуштају наизменично.
Те смо ушли у град старим путем, кроз комбинат, поред скробаре, Кантине и шећеране (све троје бивши, ал' имамо вековну навику да се држимо старих назива) . Пролазимо поред старе куће, аха, није страшно, не морам одмах да косим траву. Стижемо у своју улицу и, гле, на углу копају за „тк кабел“, што сам прво помислио да је зајебанција са хрватским, оно ко-тко, коњ-ткоњ, ткобасица, тко четка дочетка, па као ткабел, ал' јок, ово је право, развлаче нам оптику. Колико сутрадан су развукли тај кабл и по бандерама у нашој улици, е сад кад ће да крену по кућама, ко их зна.
Деца се нису претерано обрадовала што нас виде, сад су већ старије и теже се померају, ал' су одмах кренуле да се играју са оним што смо им донели. Било је све у реду, дочекале су нас и палачинке (и кантар подешен на унце, што је Нина подесила јер је такав рецепт нашла, а она приметила тек сутрадан кад је месила тесто за лангош и хлеб).
Нисам чак нешто много дремнуо поподне. Цело поподне сам радио фотке, са оним од претходне недеље се накупило скоро триста.
Затекнем имејл из Канаде ваљда, од јЛеонова, старе куке са сезама, одговара ми на имејл из 2009... Надбио је мој рекорд са УАа, где сам једном одговорио на поруку од пре 12 година. Одговорио му чим сам видео, убацио линак на Бјо, да не препричавам, па за једно седам година, кад се сети, идемо даље...
У Петерхид смо ишли у уторак и петак (27. и 30.), ово друго са Линдом и Сандом. Потрефило се лепо време, тј између киша. Роса свуда, али се набрала и парадајза (сад већ зеленог, ал' узри од стајања и буде добар као летњи) и тиквица. Тиквице је сад осушила ваљда последњу туру, има до наредне године. Сушила и јабуке (куповне, опет смо узели целу гајбу из Малог дућана...), како је то добро да се грицка...
Тог уторка сам прво испекао ракију, све што се накупило. Прво два казана за Веру и њену кеву, добио 6 литара лозе, а од једног нашег казана добио никад мање, свега један литар. И добре три литре патоке, скоро четири, и то на 35%. Биће више дуње, кад стигне, а родила је лепа, крупна и здрава, и изгледа подоста. Држим палчеве. Чека нас и берба шипка, за чај. Јесам ја још пре шест година утаманио онај огромни жбун дивље руже иза гараже тамо, али је уз стазу, наспрам летње кујне (овде се у ствари каже летна), између две брескве, порастао други, скоро исти, и има шипка за целу зиму.
То у уторак су облаци били лудачки, али као за инат нисам понео ништа за фоткање, осим телефона, што баш не могу из вожње.
У четвртак отерао комби да ми среде шта треба. Урадили тек у суботу, 30000 динара, углавном кочнице, намењали су се дискова и којечега. А што се белог дима тиче, каже Дуле „ма само терај, и ово ти је све од стајања“.
Јавља се Шкрба након што је мало погледао Бјо. Наравно, нашао ми је три-четири места (све у истом чланку) где нисам заменио имена, па сам онда претражио целу базу (тј обе, и на српском и на енглеском) бар за моје девојке, остали не могу много да покваре, и исправио. Приложио је једну исправку: „И, успут: Јози не креше оне своје моделе; држи се кодекса (чак ни брат Стинге то не ради, а није да не би вол’о). Башка, студио се налази у кухињи у кући у Малој Америци (офарбао зид у сиво, турио кишобране за дифузну расвету итд.). Најлуђе је било кад је Рамона, цура која је Јозијев најпознатији модел, током паузе једне сесије само опасала кецељу и кренула да пече палачинке Јозију и госпоји му... Постоје томе и фотке негде у пустопољинама фејЗбука ((:“.
Одвратим са „Један део приче је и то, не шта стварно јесте него, на неким местима, шта сам ја запамтио и онда је неминовно да ту буде и шта се баби снило. Тј. у неким тренуцима сам навијао за њега :).“.
Лена послала фотке из стана, монтира се намештај. Делује да би могло усељење да падне за следећи викенд, или онај после.
Целе недеље час пљусак час разведравање, све је влажно. Кров нам прокишњава на кућици од прозора иза улаза, душеке смо извадили из рупе и усправили другде, тамо је сад прострт најлон и пар посуда да прихвати где капље. Звао мајстор Милета, каже оперисао се, рак јетре, не сме више на висину, само ограде и приземља. Син је пајкан, сад три недеље има неко гађање, ал' наићи ће кад стигне, мада ни он баш није више за висину.
У ствари, а пропаоРЖ тих душека, прошле недеље се Нина жалила да лоше спава јер јој кук увек упадне у рупу. Тај њен душек у ствари има дванаест година (истина, толико има и наш, али још није развио рупу), на њему су се изређали ваљда сви осим нас двоје, па смо га однели горе, баш у рупу, а донели онај што смо узели пре три ипо године, кад нас је било једанаесторо у кући.
Спомиње се: Бјо, Вера Вранеш, Виолета, Градивој Шкрбић (Шкрба), Јелена Средљевић (Лена), Јошка Апро (Јози), Кантина, комбинат, Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), лоза, мајстор Миле, Милован Аксентијевић (Стинге), Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), сезам, скробара, УбикАгора, шећерана, на енглеском