Ima svega, i onda opet i nema. Artikli nestaju... već sam naveo čega nema. Problem je u ekonomici trgovine, naročito maloprodaje, koja navodno radi sa nekom blentavo niskom maržom od oko 3%, i onda artikal koji se ne obrće dovoljno brzo ima da nestane sa police i ustupi mesto nekom bržem.

No, to je opet suprotno težnji da se mušterija privuče da dolazi ponovo. Svaki dućan će imati nekoliko artikala koje drugi nemaju, ili koji su bar jeftiniji nego kod drugih, pa će mušterija dolaziti zarad toga, a onda pazariti i druge stvari koje može da kupi bilo gde, al' kad je već tu, što da ide drugde.

Koga ne mrzi da pamti, može tačno da napravi u glavi mapu šta će gde da pazari - mleko i meso ovde, jaja i povrće tamo, ove vrste voća na trećem mestu, neke druge vrste i neke sireve na četvrom itd. Naprosto je blentavo biti veran jednom dućanu, jer će od deset artikala koje kupite dva biti jeftina, pet normalnih, i bar tri čista deračina. Recimo, u obližnjem Kimartu smo pazarili povrće, meso, sok od kajsije, šunku i kikiriki (pečen u ljusci, nesoljen), i povremeno malo veće teglice rena. Meso je drugde bilo obično malo starije, dosta skuplje i bio je manji izbor. Šunke, one seljačke, nije bilo nigde drugde, a takav kikiriki u velikom pakovanju su imali samo oni. Mleko, sir, jogurt, sladoled, hleb, jaja, ulje, brašno - nikad kod njih. Sir loš, hleb... izbegavao da prođem pored rafa, neugodan miris, i ceo taj spisak dosta skuplji nego drugde.

Nestala je safalada a pojavila se šesta vrsta parizera.

Međutim... stvar se na kraju svela samo na meso i ren, jer sok od kajsije su imali samo tri meseca pa je nestao; za šunku nisu imali cenu pa je morala da se nosi kod mesara da se izmeri i dobije nalepnicu (iako je sama kasa takođe kantar - ma, to su napravili čitavu zavrzlamu, naše drvare su bile jednostavnije)... ma komplikovano. Kikiriki - malo malo pa ponestane tog neslanog i pojave se ogromne kutije pune soljenog, i dok se to ne rasproda, ne stiže drugi, što traje čitavu jesen. Dešavalo se da strpamo jedan artikal u kolica, ne nađemo druga dva zbog kojih smo i došli, i vratimo taj jedan i izađemo praznih ruku. Jer kad već nema onog za šta smo došli, šta će nam ostalo - ionako moramo da idemo još negde.

Slično se smanjuje asortiman i drugde. Police jesu pune i šarene, ali se primeti da je šareniš prividan - umesto da jedan artikal rašire metar u širinu pa da se vidi kako je asortiman smanjen, oni ga poređaju na tri sprata po malo, pa se tu još pojave veća i manja pakovanja jednog te istog... i eto šareniša.

2010: asortiman gotovih supa u šolji od stiropora se sveo na tri, ponekad dve. Ima goveđa, kokošija i od račića. Nestale su ljuta i ljuto/kisela od račića, kremasta kokošija i još dve vrste kojih se više ni ne sećam.