rabat

26-VIII-2009 01:29:15

Trgovački štos. Kod nas rabat proizvodač daje trgovcu, to je popust na nabavnu cenu, i tada trgovac radi za rabat a proizvodač diktira krajnju cenu (za razliku od načela marže kad je nabavna cena zadata, a prodajna je stvar nadahnuća trgovca).

Ovde postoji proizvođačev rabat poštom. Kupac plaća punu cenu, ali na ambalaži ima nešto sa serijskim brojem ili tako nečim, što uz kopiju računa (ili drugog dokaza o plaćanju) šalje proizvodaču, i dobija neke pare nazad. Taj iznos ide od par dolara za veća pakovanja namirnica (ne svih i ne stalno, to je samo akcija), preko 20-50-100 dolara za softver i kućne aparate, pa do dve-tri hiljade za kola ili kombi. Te pare stižu u obliku čeka u roku od dva meseca, otprilike, ček se bez problema unovčava u banci.

U čemu je onda štos? Pa, em smo pazarili, em smo se ispružili za par hiljada (ide i do pet hiljada) dolara više baš kad smo jedva skupili pare za kola, em smo kreditirali proizvođača dva-tri meseca i to bez kamate. No, dokle god to pali, Amerikanci će to da koriste. Sviđa se proizvodačima, svida se mušterijama, a i trgovci to vole - iako je to za njih ni luk jeo ni luk mirisao, povećava promet. U Norveškoj je ovo zabranjeno.

Izgleda da se sviđa i državi, jer se porez na maloprodaju obračunava pre skidanja rabata.

A sviđa se prodavcima, jer uglavnom gledaju da ga ne isplate. Hjulit Pakard je već ozloglašen po tom pitanju, a nije jedini. Po nekim procenama, jedva 10% tog rabata bude stvarno vraćeno. Najčešće kažu "niste poslali primerak računa ili barkoda sa kutije". Ako jeste poslali, nemate dokaza za to, a nemate ni drugi komad da pošaljete ponovo. Ostaje da provedete nekoliko sati telefonirajući i držeći palčeve. Zato kad pazarim nešto, ponekad kupim iako ima taj tzv. "rabat", jer mi cena odgovara čak i ako ga ne dobijem.

Jedino od Ofis Depoa svaki put dobijem, ali to je rabat koji daje trgovac, kome nije svejedno da li ću da prestanem da navraćam, ili ću da pređem kod drugog.