Smeće se odnosi jednom nedeljno. Negde je cena smeća uračunata u lokalni porez (na kola i nekretnine), a negde se plaća posebno. To ne rade nikakva javna preduzeća, nego korporacije, koje konkurišu kod gradova i okruga za koncesiju. Posle i trguju njim (neki plaćaju da prime, neki otkupljuju da bi vadili koješta iz njega). Postoje i redovne teretne brodske linije koje ga odnose iz onog gustiša na potezu DC - Baltimor nekud južnije.

Jedna firma opet ne pokriva ceo grad, jer stanodavci koji izdaju stanove (po tzv projektima) baška angažuju firme koje hoće. Zato je moguće da vama đubre nosi jedna firma, a komšiji preko puta neka druga.

U nekim mestima posebno odnose plastiku, papir i staklo ako ih ostavite u kese posebne boje. To ide svake druge nedelje. Za to đubretar propiše (ili grad koji ga je najmio) u šta treba pakovati plastiku, u šta limenke, u šta papir a u šta staklo, pa onda za to ide poseban kamion i skuplja taj deo, obično pre nego što dođe onaj što prazni kante.

Na dve nedelje se odnosi i kabasto smeće (što sam očigledno već jednom napisao pa nisam umeo da nađem :) - nameštaj, krupniji uređaji, drvenarija. Treći kamion sa dizalicom i ide tamo gde su ovi sekundarci primetili da ima šta da se nosi. Odnese ceo kauč, televizor... mada za te uređaje postoji nezvanično tržište. Sat-dva pre đubretara prođu serviseri i pokupe te uređaje, šta već misle da ima smisla popravljati, ili bar rastaviti za delove. Posle to poprave i prodaju.

Kante su ogromne za naše pojmove - zapremina je bar dvostruko veća. Zato imaju točkove, da ih lakše izgurate na ivičnjak uoči đubrovdana. Kante se dižu mehanički - kamioni uglavnom imaju hvataljke za kante kakve su propisane u kraju. Kantu plaćate, jednom, i niko kante ne krade - baš su disciplinovani.

Deponije su uglavnom van grada a blizu većeg druma, da bi se uštedelo na transportu. Stvaraju se čitava brda smeća; u nekim državama je takvo brdo geografski najviša tačka.