Nema kajmaka. To još samo u Kolumbiji umeju da naprave.

Za jogurt - vidi tamo.

Nema vegete, i sličnih začina (osim na par veb sajtova i u specijalizovanim dućanima sa uvoznom hranom, našao jedan u Njujorku, ima i u Sijetlu i kojegde, i po ruskim dućanima), pre svega zato što je natrijum glutaminat ovde na lošem glasu, jer je izvestan procenat Amera alergičan na to. Opet, da se uzme bilo šta, našao bi se izvestan procenat alergičnih baš na to. Vidi posebno čega nema - suhomesnato i "čega nema - voće".

Sardine u ulju - može i da se nađe, ali 99% su u vodi ili sosu. Ulje goji, a ovde su debeli...

Mladi sir, podlivani, švapski i slično - ima dve vrste (vidi sir), ostalo jok. Punomasni sir - osim kod delija, a i to je retko.

Mileram, ne znaju šta je to.

Ajvar sam video ukupno jednom, uvoz iz Bugarske. U stvari pinđur, ali ne pravimo razliku (we don't make a difference :).

Kelerabe ima samo u kineskim dućanima, računa se u egzotične biljke, čak nemaju ni reč za nju, nego je zovu po nemački "kol rabi".

Kiseo kupus - ima, ali kišeljen sirćetom, dva-tri recepta su u opticaju, i sve je suviše kiselo. I sav je isečen i pakovan u kese, nema prokole. Nije problem da se to kod kuće; kupusa, kao i svega ostalog, ima cele godine. Glavice su sitne (upola manje od futoških), ali radi.

Lišće od zeleni može da se nađe, ali sasušeno; na svežoj zeleni ga nema, odsečeno. I kad se nađe, nema onaj miris, kanda nije ista vrsta.

(Ažuriška: to je silantro, tj korijander, koji baš smrdi. Ne znam šta rade s tim. Ona druga vrsta se prodaje kao "krecavi peršun", i liči donekle.)

(Ažuriška2: našlo se, u korejsko-južnoameričkom dućanu, kao i mirođija. Mirođije inače nigde nema, i kad na tegli piše dill, to su kiseli krastavci.)

Ražani hleb bez kima - u stvari može, ali je u luksuznim pecivima i košta duplo.

(Ažuriška: našao, uvozni iz Nemačke!)

(Ažuriška 2: našao ukupno još jednom, i nema više.)

(Ažuriška 3: otprilike jednom godišnje ili ređe. Možda bi se dalo naći češće, ako bi se tome posvetilo dovoljno vremena.)

Burek. Napravi sam. Ima kora, gotovih, pod nazivom "filo", što je verovatno grčki naziv za te kore. Uostalom, ima raznih drugih čudnih naziva.

Čokolada sa pirinčem (osim možda u kineskim dućanima), čokolada sa lešnikom (osim ponekad ponegde, kad neko uveze iz Belgije).

(Ažuriška 4: odnedavno nema šlaga u prahu. Ima onaj u sprej bocama, sa ko zna kakvim sve dodacima unutra. Možda još ima ulupanog u plastičnim kanticama.)

(Ažuriška 5: kolači. Vidi tamo.)

6. Čaj od šipka, belog sleza i raznog lekovitog bilja. To u apoteci, ako uopšte ima. Čudno za šipak, toga ima svuda a opet ga niko ne prodaje.

Mandarine. Ima tangerina i klementina, što meni izađe na isto, al' za mandarine nikad čuli.