Više se ne viđaju prodavci četaka, usisivača i enciklopedija - u većini mesta to je zabranjeno lokalnim propisom. Poneki rizikuju (ili znaju gde nije zabranjeno) pa navrate. Dosad su nam navraćali:

- prodavac kućnih alarma (svake tri godine, otprilike, nudi besplatnu ugradnju ako potpišemo na bar dve godine)

- majstor za drvenariju (vrata, prozori, krov) da pita da li nam treba nešto i ako nameravamo da radimo, on zastupa nekoliko majstora (dakle on i nije majstor, nego diler)

- momak koji skuplja poene za nekavu stipendiju, nagradu, šta li, ako proda pretplata za više od nekog iznosa onda ulazi u uži krug... i to je navratio ponovo, potpuno zaboravivši da je ovaj teren već jednom obradio. Za tu njegovu priču 4-5 godina nije dovoljna pauza za ponavljanje, jer em neko može da se seti da je ponovio, em je teren možda već zasićen starim, ili - još gore - bivšim mušterijama. No, koliko se sele, možda je i dovoljno da teren više nije isti; kuće jesu, ljudi zamenjeni.

- prodavac pretplate na pravne usluge (to da plaćate mrežu advokata neku siću za svaki slučaj)

- trgovci verskim uslugama (bar po jednom mormoni, jehovini svedoci i nekoliko koje nisam ni pitao koji su)

- deca koja prodaju slatkiše i koješta jer su ih poslali iz škole ili crkve

Kod ulaza u razne poslovne zgrade, naročito koje se iznajmljuju, obično stoji tabla sa "no soliciting", što upravo znači da nema prodaje s nogu - ko dođe da nudi nešto, biće izbačen a vlasnik objekta ima pravo i da zove muriju. Izraz, ironijom samog jezika, obuhvata i nuđenje seksualnih usluga.