У понедељак 24. нисам ишао никуд. Моји нису знали да је она у граду а ја нисам имао живаца да се убеђујем, а и време је било одвратно, кишурина некаква. У школи Соња и Мјежац и даље ратују.
У уторак школска приредба за св. двајздевети. Напросто лоше, чак ни фоклор није људски увежбан. М.М. ме замолила да јој смислим једну цигару; огребем се од Чарге а он да драге воље, све мислећи да сам пропушио, после ми је јебо матер. Већ сам откуцао прве две стране књиге изваљотина. Канда сам нешто назебао у суботу. Бештари писала наша келнерица из Крагујевца, коју смо барили да добијемо репете.
Добио кола увече, отишао до ње. Лоше расположена, нисмо са дуго задржали на Грошу. Уручио јој јабуку од баке и прекопиран цветић из Бурде, за џемпер.
(... 45 речи...)
У среду дошли у школу зезања ради. После се лепо пешке нацртао код Текстила, Болди ми правио друштво до пола осам, да отчекам мојих 15 минута, а онда сам ухватио бус и фурнуо на Грош. Мрзело ме да је чекам, па сам је потражио код куће, при чему смо се мимоишли за сто метара - ја једном улицом она другом. Стигнем је у дискаћу. Нема дувана, најближа трафика у граду. А нема ништа за пиће осим воде. (... 68 речи...)
Нађемо укупно једну трафику која још ради (мора да има бар још две, даље низ главну), кренемо до Трпезе, пред њом затекнемо Болдија са приколицом, Кида и Ечија. Кажу унутра је пуно. У Дом се више ником не иде. У Војводини је скупо.
- Ајд ко први каже нешто паметно...
- ...добија чвргу.
- Шекспир је умро узалуд.
Јес паметно али не решава ствар. И онда испадне да нам је ту пред носом хотел Централ, предложим то.
- ајмо
- чек ниси узео чвргу
Оду они и нађу сто ал њој се није ишло (Централ смо нешто избегавали и касније, можда напољу), него пређемо преко у Трпезу, али у снек бар у подруму, пиво и два рума. Наиђе неки леви да се гребе, па га пошаљем за други сто код... Иванке (она или само исто име? пише само "није лоша, кад ћути") (јес она је, споменуо сам ону епизоду кад ми се набацивала). Попили то, испратио је полако, уз паузу за исток негде у пролазу код поште, у некој рушевини.
Четвртак преподне био код Попа, задржао се дуго, стигао кући на празнични ручак. Договорио са ћалетом да сутра идемо у Кикинду, да мало потерам шкодилака ван града. Увече ми дао кола, отишао на Грош. Стигао пре ње па сам оставио кола и прошетао да је пресретнем, овог пута успело. Наговорим је да одемо прво до Болдија по неку књигу, само на капију. Кад тамо
- ај улазите овамо
- забога па дођи ти овамо, одлепи дупе
- дај нећу сад да устајем, улазите
- који ти је бре, само смо навратили
- гађаћу те папучом
- носим чизме 43
Па је попустио под тежином чињеница. Те смо мало седели у кујници, причали о Моравији, донео књигу, јели неку торту и на крају ипак отишли назад на Грош. Тамо закључано јер је празник и сви су у граду, али она је члан председништва па су нас пустили унутра, где смо били отприлике трећи или четврти пар. Нека риба што је пуштала плоче је отишла па сам преузео ја; јеж је био у граду са рибом. Једна друга је донела кључеве од сандука где он држи плоче, мислио сам да има не знам какву збирку, међутим само гомила југрупе, дип парпла и слабо шта још. Ставио сам "Бум 73" и ту негде (... 35 речи...). После шесте стране лонгплејке смо отишли, иза нас је остало још њих двоје. Падао је снег.
Онда опет ништа од Кикинде. Седео цео дан, прекуцавао изваљотине. Предвече наиђе Болди да види шта радим. Да га не знам, мислио бих да је заиста довољно луд да препешачи шест километара само зато, па онда још пет до рибе му. Донео је неке критике да прочитам, а он читао првих седам страна изваљотина. Онда је нагло нестао, ја остао да вечерам и правац код Текстила. Наишли Ечи, Жива и Кид па се мало зезао с њима. Један нема с ким у биоскоп, друга двојица већ видели све те филмове, а сви танки са ловом за пиће. И онда наиђе Деда Мраз... тј она на видику са неком оригиналном белом чупавом капом око глева. У Дому омладине није била нека гужва. Седели опет у неком буџаку и цвркутали док нас Гаша није одвукао да играмо. Лете косе на све стране, метар ипо око нас празно.
Напољу лагани мраз али без ветра, дивно за шетњу, свеж снег под ногама.
У суботу, првог, почео да лепим слике на зид. Поподне дошла Драгана да ми прави друштво. Пошла са Хазимом! (Трајало је до четвртка)(данас тврди да се ово није десило)
Увече у биоскопу, Хичкок. Очекујем да после овог падне продаја кравата. Нисмо се после задржавали, гадан је ветар пичио, једино пауза за омањи исток негде код пијаце, где смо се онда и растали.
У недељу у ДЦ-99 се нешто договарали око одласка у Нови Сад. Око 16:00 је требало да се нађем са њом да јој помогнем да носи ствари ако већ хоћу да ми дође. Бус ме зајебао, није ни дошао, па сам је спазио тек на пола главне улице док сам стигао. Носила је анатомски атлас у торби, и одозго ту чупаву капу. Стигли фино и на време, седели углавном с мојима, учила реми (знала је мали). Око 19 свратили мало до моје собе да види како засад изгледа зид и да попуши једну. Договорили се за 15:30 код Норка у уторак (4.). Ишао са Димчетом на неку седницу ФКСВ, досадно све нешто. Неких пола сата пре краја шмугнем на исток, све нешто преко терасе као овде у политичкој, полусмрзнуто, и нацртам се код Норка. И правац код ње на факс, било их је превише за коликвијум из анатомије па су њену половину пребацили за 16. Мало несређена и узбуђена, први испит! Оставила ме у холу да чекам док полаже. Нисам ни смео да уђем без патика и белог мантила, па сам чекао напољу. Од литературе за убијање времена сам имао енглески речник и уџбеник из анатомије руке.
Кад се појавила, у белом мантилу, осетио сам се некако матор, риба ми изгледа као прави доктор. Ал' није још готова, стигла да повуче три дима кад се појавио испитивач. Ајд назад. Бар сам се зезао са латинским, прелиставајући оно. Добила је осмицу. Отишли смо до другог костура (касније се менза звала мрца, ово је још 1973.). Много боље расположена. Шта ако је за стажирање баце у Пољску. Или Швајцарску, убаци она. (... 7 речи...) Вечера у мензи боговска, нисам ништа јео од јутрос. Био сам нешто при парама па смо као тражили јакну за мене, а нисмо нашли ни плоче. Онда смо тражили где је Димче паркирао мастиљавог (дункл тегет Форд Ескорт)(... 31 реч...). Онда се појавио Димче па смо се растали.
Петог, два (!) писма од Рудолфа, од чега је једно са сликама могућих магнетофона. Долазе 25. увече. Шестог му писао са упутствима и мапом (опет). Стигло писмо од Корине, већ три месеца нема фрајера и ех како нам је било лепо. И били смо годину млађи. У писму прамен косе њене. Каже доћи ће у Борик ако буде имала кола (?). После школе водио руљу у клуб да покажемо "Бизнис АД" (оно анимирано са Б.Н., којег се не сећам), Срле нешто каснио.
У петак (7.) смо збрисали са чрз али ни Марко Бозон није дошао, заборавио, па је нерешено. Код куће ме чекала разгледница, "немој долазити у петак, видимо се у суботу". Увелико читам Карамазове, ко блесав, док не почне да ми игра пред очима.
У суботу сам кратко честитао Меланији рођендан у писму, с напоменом да ми не пише, није време.
Увече никако да се сретнемо - нисам је дочекао у граду, отишао кући, вратио се до диска тек око девет, и тамо видим сто плавуша само њу не, и најзад скоро пред затварање се сретнемо. Испостави се да сам се равнао по свом сату(... 15 речи...). Мимоишли смо се за три минута.
Изгубила је број од гардеробе али запамтила број, а ову што је издавала капуте знам још из обданишта (видео сам је опет 1991. кад је радила као инжењер код неке муштерије, с оне стране Тисе).
Договоримо се да прекинемо, лепо и културно, везе са бившима, и она са К. и ја са Корином и Меланијом. И онда наиђе Тики па смо се с њим зезали неко време. Онда нам је тек испричао за Гагику, како је њему 17 а њој 29.
Договарамо се за дочек са њеним друштвом. Слађа ће сигурно на село у неку кафану, Веца и Снеца ће ваљда са оним њеним Л. (чујем да ју је до летовања укупно једном пољубио). Свако на своју страну.
Сутрадан је дошла баш рано, па сам јој пуштао филмове (... 13 речи...), дошле Веца и Снеца(... 22 речи...). Дошле по "Туп као цигла", који се већ завршио. (хм, не пише нигде, али ми се чини да је ово стигло поштом, не личи ми да су га донели летос; њих две су добиле "Пасију" али ју је поштар савио да би стала у сандуче, или се то беше десило са Донованом... није први пут; Рудолф им је двапут слао исту плочу само не знам коју).
Онда смо нешто као пробавали џудо, наиђе кева па "што ми бацаш госте? не иде то тако", што је њој било јако симпатично.
У понедељак, 10., сам отписао Корини и онако културно јој се захвалио на шанси да се видимо, али хвала не треба, све онако издалека.
У уторак, писмо, каже баш јој се свидело оно са бацањем гостију. Осећа се срећном. Коверат је направила од новинске хартије, од листа Индекс, где је изашла и нека новела и карикатура њеног профе из анатомије, само стомак мантил и ципеле ("ових дана ћу урадити хиљаде ректоскопија... изашла ми слика у новинама“). Слађа мисли да сам заразио јадну девојку поштанским лудилом*. "Је ли већ лепила четрдесет марака од пет пара?"
У среду, Оли Бој и Боса имале шоу код Пајсаћа, ког је болела глава, мора да није била природна. Готово је, каже, умрећу вам. Баки положио возачки.
Четвртак, менза. Почело је с тим што Боса увек мора нешто да грицка, а данас хлеб сир шунка нож и седморо гладница.
У петак, Баки подигао дозволу и части. За разред литра шери брендија (значи морао сам да рукавом покривам грлић флаше, толико ми вири из џепа шињела), и то прво сви на веце, сем наравно Јолпаза који увек игра за женски тим. Потегли тамо па онда сви заједно у женски веце да и њих почастимо. Брзо се испразнила флаша. Нисам пио јер увече возим (постаје нормално). На часу отоа сам пуштао неки филм, а у мраку је Баки частио Пајсаћа, и то су седели баш код пројектора.
- професоре, јесте ли за цезара?
- шта је то? Не пијем вињак. У школи сам. Нећу да мешам.
- професоре кад ја частим
- не могу у школи
- како други
- ко
- НМН је примио
- ај дај
- ајд наздравље
Оно, из истог су села, и знају се...
- ево мало и за нашег режисера
- не могу, возим вечерас
- ма ајде узми неће ти бити ништа, пола промила...
И потегнем мало реда ради. Иза његових леђа, Бајче је припалио цигару. Оли Бој крене да га (Пајсаћа) зеза за Соњу.
- јој каква је... а тек кад хода, ух ал би је
Све скупа лудница од часа. Уметник покушао да нас пропитује и установио да у дневнику нема рубрике за уметност.
- поздравите вашег разредног и кажите му да поред физике постоји и уметност, и да у најскорије време упише рубрику, иначе...
Вечерао на брзака, спаковао регулу и троножац, лонгплејку "Бум 73" и однео Џенку а узео своје корнијевце и "Бум 72", па до Средљака за Елтона и Ленона и онда правац Грош. Чекала ме код улаза и скочила ми у наручје чим сам се појавио. Нешто сам сликао, сви хоће да се сликају. Отишли да се провозамо, направили укупно један снимак (али вредан, мада тог негатива сад нема, немам појма шта је то све било). Падало је нешто, ни киша ни снег.
Сутрадан, 15. био Средљаку рођендан. Нешто му кануло на чакшире, па остала мрља, а Слађа ће "море само кад није бела". По добром обичају, IV5пп је одличан кад треба да се организује клопа, пиће, бежање са часа, ескивирање кривице, те је мој шињел опет био транспортер за шери бренди. Био добар провод, а да не спуштам ниво, увече у Дому омладине однекуд измислим лову (платио неко слике, можда?) да прославимо ништа. Тј без повода, тек тако, купили литру ружице, сели у неки буџак и полако цугали. Частили мало Тикија, Кида, Ечија. (... 28 речи...) Мора да је тада већ Слеш ухватио обичај да нам пушта Џетр Тал и "Локомотиву", штавише пустио нам је још једном пред затварање. Били смо шоу.
Лагани ветар, пратим је кући. У повратку срео Калета
У недељу ћале опет покушао да оде у Кикинду и опет се нешто сјебало, каснио је нешто и опет ништа. Поподне дошла па смо се картали до буса.
----
* стварно, тих година смо свашта слали поштом. Оно што сам слао фотке као разгледнице је још и најмање, правили смо коверте од свачега, писали у разним облицима - једно писмо сам ваљда писао у спиралу, у једном уврнутом реду; једном сам писао около, значи за сваки ред окрени лист... ма свачега је било и све је уредно стизало.