U zemlji koja u temelju ima slobodu veroispovesti, ni dan danas nije jasno da li to obuhvata i slobodu od religije. Takođe, u razdvajanju crkve od države su uspeli da izvitopere slovo ustava, naročito oko ranih pedesetih kad su u navali antikomunizma u svom "Zavetu" iza reči "jedan narod" dodali "pod bogom" a na novčanice umesto "e pluribus unum" ubacili "u boga verujemo". To je sad već teško razvrgnuti, a s druge strane, postoji i ustanova predsedničkog "molitvenog doručka" sa probranim gostima, često i stranim državnicima (primaju li tu i nevernike i muslimane?).

U državnim školama ponegde odvoje vreme za duhovne potrebe, koje hrišćani i Jevreji odvoje za molitvu, nevernici valjda meditiraju, a baš se pitam da li muslimanima obezbede ćilimče. Takođe, za neke stvari u školama (kad se konkuriše) treba prikazati sate društveno korisnog rada, a na spisku mesta gde se ti sati mogu nakupiti je ogromna većina u organizaciji neke crkve. Crkve organizuju svašta i koješta, drže predavanja iz oblasti koje slabo imaju veze sa verovanjem ili neverovanjem, i ponekad ih je teško razlikovati od običnog kluba sa članarinom. Dok se ne pogleda dublje, onda se primeti da crkve ne plaćaju porez.

Javni prostor im je poprilično na raspolaganju - ako krstača po raskrsnicama baš i nema, ima dućana gde primaju i prodaju poklonjene polovne stvari, ima reklama sa vremenom i temom službe ispred crkve (kao ispred brzih žderaonica, sa slovima na ubacivanje, a južnije nije neobično da imaju i svetleću reklamu). Na svim, ali baš svim, televizijama se od ćurkindana do božića ne emituje normalan program, nego sve nešto prigodno - serije pauziraju, redovan filmski program se zamenjuje božićnim, čak su i reklame uglavnom prigodne. Božić je u stvari reklamni mesec... s tim što se vremenom proširio i na deo novembra, jer ćurkindan (tj crni petak) više nije dovoljan da pređu iz crvenog u crno.

Verska sloboda je, pak, dovela do toga da se crkve lako cepaju - bilo kakvo neslaganje oko tumačenja dogme, ili oko toga ko će da zasedne u fotelju, može da dovede do raskola i formiranja nove crkve. Pošto svaka crkva mora da ima zasebnu zgradu (koja ne mora da bude nešto naročito, samo da ima makar kakav toranj, nema veze koliko mali i nikakav), nije neobično da u gradu ima više crkava nego škola. Jednom sam izbrojao čak devet komada u istoj ulici.

Nevernike baš ne trpe. Mada ih ima bar 15% zvanično, nezvanično preko 20%, na spisku "za koga ne biste voleli da vam se uda ćerka" su ateisti na prvom mestu, sa popriličnom prednošću u odnosu na muslimane i sajentologe. Političar ateista je praktično misaona imenica - možda bude jedan ili dvojica na nivou grada ili okruga, iznad toga ni toliko.